 
|
|
|
|
|
|
|
| O PISCU I DELU | |
| Džerom Dejvid Selindžer rođenje 1. januara 1919. u Njujorku, kao jedino muško dete Sola i Miriam Selindžer. Otac je bio uvoznik delikatesne robe i, po nekim izvorima, sin klivlendskog rabina, dok je majka posle udaje promenila svoje ime Marija Džilić u jevrejsko Miriam. Prva Selindžerova knjiga i jedini roman koji je objavio - Lovac u žitu izašao je iz štampe 16. | |
| jula 1951. Selindžeru je trebalo gotovo deset godina da napiše ovo delo, koje je izrazilo seksualne konflikte i egzistencijalne strepnje mlade generacije u posleratnoj Americi, kao i bunt protiv licemerja i laži u svetu glavnog junaka. Roman je odmah dospeo u vrh liste best-selera, a Holden Kolfild postao mitska ličnost, alter-ego za mnoge generacije izgubljenih tinejdžera, ne samo u Americi, već i svuda gde je roman prevođen i objavljivan. | |
| Vremenom, ova knjiga je postala sastavni deo lektire u srednjim školama širom sveta. Popularnost Lovca u žitu i dalje se ne smanjuje - u proteklih pedeset godina, samo u SAD štampano je preko stotinu izdanja, u ukupnom tiražu od preko deset miliona primeraka. Na listi najboljih američkih romana uvek je među prvih deset, a po mnogim anketama najbolja je knjiga ikad objavljena u Americi. | |
| Selindžer je možda najčitaniji pisac koji je istovremeno najmanje napisao - sve u svemu, objavio je četiri knjige proze, od kojih je samo Freni i Zui (1961) donekle ponovila ogroman uspeh Lovca u žitu. Pisac je ostao veran svom junaku Holdenu. Njegov izolovani način života postao je legenda kao i njegovo delo. Još 1953. godine povukao se iz Njujorka u svoju | |
| "kolibu" u brdima Nju Hempšira, a od 1965. prestao je da objavljuje i za javnost postao "gluvonem". Do njega je, već decenijama, gotovo nemoguće dopreti. | |
| * * * | |
| Ovo je treći prevod romana The Catcher in the Rye. Prvi prevod, pod naslovom Lovac u žitu, uradio je Nikola Kršić ("Svjetlost", Sarajevo, 1958), dok je drugi prevod bio delo Dragoslava Andrića, pod naslovom Lovac u raži ("Rad", Beograd, 1979). |