 
|
|
|
|
|
|
|
| II | Поглавље 2 |
| Pontius Pilate | ПОНТИЈЕ ПИЛАТ |
| EARLY in the morning on the fourteenth day of the spring month of Nisan, wearing a white cloak with a blood-red lining, and shuffling with his cavalryman's gait into the roofed colonnade that connected the two wings of the palace of Herod the Great, walked the procurator of Judea, Pontius Pilate. | У белом плашту с поставом боје крви, шепавим коњаничким кораком, у рано јутро дана чстрнаестог пролећног месеца нисана, под стубове перистила између два крила палате Ирода Великога изашао је прокуратор Јудеје Понтије Пилат. |
| More than anything in the world the procurator loathed the smell of rose oil, and everything now pointed to a bad day, since that smell had been pursuing him since dawn. It seemed to the procurator that the palms and cypresses in the garden were emitting a rose scent and that even the smell of leather gear and sweat coming from the escort contained a hellish trace of roses. From the outbuildings at the rear of the palace, the quarters of the first cohort of the Twelfth Lightning Legion, which had accompanied the procurator to Yershalaim, smoke was drifting across the upper terrace of the garden into the colonnade, and this acrid smoke, which signaled that the centuries' cooks had begun to prepare dinner, contained an admixture of that same oily rose scent. | Прокуратор је највише на свету мрзео мирис ружиног уља, и сада је све предсказивало рђав дан, јер је тај мирис почео да прогања прокуратора од ране зоре. Прокуратору се чинило да ружин мирис испуштају чемпреси и палме у врту, да се са мирисом коже и оружане пратње меша и тај проклети мирис ружа. Из позадине палате, где се сместила прва кохорта Дванаесте Муњевите легије, која је стигла у Јерушалаим заједно са прокуратором, допирао је дим међу стубове преко горње терасе врта, и с горким димом, који је сведочио о томе да су кувари у кентуријама почели да припремају ручак, мешао се тај исти отужан мирис ружа. |
| "O gods, gods, why are you punishing me?... Yes, there's no doubt about it, it's back again, that horrible, relentless affliction... the hemi-crania that shoots pain through half my head... there's no remedy for it, no relief... I'll try not to move my head... " | »О богови, богови, зашто ме кажњавате?... Да, нема сумње, то је она, поново она, несавладива, ужасна болест хемикранија, од које боли пола главе. Од ње лека нема, спаса нема. Покушаћу да не мичем главом.« |
| An armchair had been set out for him on the mosaic floor near the fountain, and the procurator sat down in it and without looking at anyone, put his hand out sideways. | На поду од мозаика крај фонтане била је већ припремљена фотеља, и прокуратор је, не погледавши никог, сео у њу и пружио руку у страну. |
| His secretary respectfully handed him a piece of parchment. Unable to hold back a grimace of pain, the procurator gave a fleeting sidelong glance at what was written on the parchment, handed it back to the secretary, and said with difficulty, | Секретар је с поштовањем ставио у ту руку комад пергамента. Не могавши да се уздржи од болне гримасе, прокуратор је косимице, летимично погледао написано, вратио пергамент секретару и с муком изустио: |
| "The accused is from Galilee? Was the case sent to the tetrarch?" | — Окривљени је из Галилеје? Да ли сте предмет већ слали тетрарху? |
| "Yes, Procurator, " replied the secretary. | — Јесмо, прокураторе — одговорио је секретар. |
| "And what did he do?" | — А он? |
| "He refused to give a judgment in the case and sent the death sentence pronounced by the Sinedrion to you for confirmation, " explained the secretary. | — Одбио је да одлучи о предмету, и смртну пресуду Синедриона упутио је вама да је потврдите — објавио је секретар. |
| The procurator's cheek twitched, and he said quietly, | Прокуратор је згрчио образ и тихо рекао: |
| "Bring in the accused." | — Доведите оптуженог. |
| Two legionaries immediately left the garden terrace, proceeded through the colonnade and came out onto the balcony, escorting a man of about twenty-seven whom they stood before the procurator's chair. The man was dressed in a light-blue chiton that was old and torn. He had a white bandage on his head that was held in place by a leather thong tied around his forehead, and his hands were tied behind his back. There was a large bruise under the man's left eye, and a cut with dried blood on it in the corner of his mouth. The prisoner looked with anxious curiosity at the procurator. | И сместа су два легионара довела са вртне терасе на балкон под стубове и поставила пред прокураторову фотељу човека од око двадесет и седам година. Овај човек је био у старом и поцепаном плавом хитону. Глава му је била покривена белим повезом с ременом око чела, а руке везане за леђима. Човек је имао под левим оком велику модрицу, а у углу усана — одеротину на којој се запекла крв. Приведени је с немирном радозналошћу посматрао прокуратора. |
| The procurator was silent for a moment, then he said quietly in. Aramaic, | Овај је ћутао, а онда је тихо упитао арамејским језиком: |
| "So it was you who incited the people to destroy the temple of Yershalaim?" | — Значи, подбуњивао си народ да разруши јерушалаимски храм? |
| The procurator sat stonelike, moving his lips only slightly as he spoke. The procurator was stonelike because he was afraid to move his head, which was seared by hellish pain. | Прокуратор је при томе седео као да је од камена и само су му се усне једва мицале док је изговарао речи. Прокуратор је био као од камена зато што се бојао да покрене главу која га је паклено болела. |
| The man whose hands were bound took a few steps forward and began to speak, | Човек увезаних руку мало се нагнуо напред и почео да говори: |
| "My good man! Believe me..." | — Добри човече! Веруј ми ... |
| But the procurator, perfectly still as before and without raising his voice, interrupted him on the spot, | Али га је прокуратор, и надаље се не покрећући и не подижући глас, одмах прекинуо: |
| "Is it me you are calling a good man? You are mistaken. Word has it in Yershalaim that I am a savage monster, and that is absolutely true." In the same monotone, he added, "Bring centurion Ratkiller to me." | — Ти то мене називаш добрим човеком? Вараш се. У Јерушалаиму се о мени поговара да сам свирепо чудовиште, и то је потпуно тачно — и исто тако монотоно је додао: — Кентуриона Пацоловца овамо. |
| It seemed to everyone that it became dark on the balcony when Mark the centurion, nicknamed Ratkiller, who commanded the first century, came and stood before the procurator. Ratkiller was a head taller than the tallest soldier in the legion and so broad in the shoulders that he blocked out the sun which was still low in the sky. | Свима се учинило да се на балкону смркнуло када се кентурион Марк, по надимку Пацоловац, који је командовао посебном кентуријом, појавио пред прокуратором. Пацоловац је био за главу виши од највишег војника у легији и н толико широк у раменима да је потпуно заклонио сунце. |
| The procurator addressed the centurion in Latin, | Прокуратор се обратио кентуриону на латинском: |
| "The criminal calls me 'good man.' Take him away for a moment and explain to him how he should address me. But don't maim him." | — Кривац ме назива »добрим човеком«. Изведите га за тренутак и објасните му како треба разговарати са мном. Али — немојте га осакатити. |
| Everyone except the motionless procurator stared at Mark Ratkiller as he gestured to the prisoner to follow him. | И сви су, осим непомичног прокуратора, испратили погледом Марка Пацоловца, који је ухапшенику махнуо руком показујући му да пође за њим. |
| Because of his height, Ratkiller was usually stared at by everyone wherever he went, and those seeing him for the first time also stared because of his disfigured face: his nose had once been smashed by a German club. | Пацоловца су уопште, ма где да се појави, сви пратили погледима због његовог раста, а они који би га видели први пут и због тога што је лице кентурионово било унакажено: германски буздован му је некад био сломио нос. |
| Mark's heavy boots stamped on the mosaic, the bound man followed him out noiselessly, complete silence ensued in the colonnade, and one could hear the doves cooing on the garden terrace by the balcony and the water in the fountain singing a pleasant and intricate tune. | Затрупкале су тешке Маркове чизме по мозаику, везани је кренуо за њим нечујно, потпуна тишина је завладала у колонади, и чуло се како гугућу голубови на вртној тераси крај балкона и како вода пева своју неразумљиву пријатну песму у фонтани. |
| The procurator felt the urge to get up, put his temple under the water, and freeze in that position. But he knew that even that would not help him. | Прокуратор је зажелео да устане, да стави слепоочницу под млаз воде и тако да замре. Али знао је да му то неће помоћи. |
| After leading the prisoner through the colonnade and out into the garden, Ratkiller took a whip from the hands of a legionary standing at the foot of a bronze statue and struck the prisoner a mild blow across the shoulders. The centurion's stroke was casual and light, but the bound man sank to the ground instantly as if his legs had been knocked out from under him. He gasped for breath, the color left his face, and his eyes glazed over. | Пошто је извео ухапшеника из колонаде у врт, Пацоловац је извукао канџију из руке легионара који је стајао крај подножја бронзане статуе и, лако замахнувши руком, ударио ухапшеника по раменима. Кентурионов покрет био је немаран и лак, али везани човек се одмах срушио на земљу као да су му подсекли ноге, изгубио је дах, лице му је побледело, очи постале безизражајне. |
| With just his left hand Mark lifted the fallen man into the air lightly as if he were an empty sack, stood him on his feet, and began speaking in a nasal voice, mispronouncing the Aramaic words, | Марк је левом руком лако, као празну врећу, подигао увис човека, поставио га на ноге и проговорио уњкаво, лоше изговарајући арамејске речи: |
| "Address the Roman procurator as Hegemon. Do not use other words. Stand at attention. Have you understood me or do I have to hit you again?" | — Римском прокуратору да се обраћаш са - хегемоне. Друге речи да не изустиш. Да стојиш мирно. Да ли си ме схватио или да те ударим? |
| The prisoner swayed on his feet but got control of himself. His color returned, he caught his breath and answered hoarsely, | Ухапшеник се затетурао, али се савладао, боја му се вратила у лице, повратио је дах и одговорио промукло: |
| "I understand you. Don't beat me." | — Схватио сам те. Не туци ме. |
| A minute later he was again standing before the procurator. | Минут доцније поново је стајао пред прокуратором. |
| A flat, sick-sounding voice was heard, | Зачуо се потмуо, болеснички глас. |
| "Name?" | — Име? |
| "Mine?" the prisoner responded quickly, demonstrating with all his being his readiness to answer sensibly, and not to provoke more anger. | — Моје? — брзо је одговорио ухапшеник, изражавајући целим својим бићем спремност да одговара разумно, да поново не би изазвао гнев. |
| The procurator said softly, "Mine—I know. Do not pretend to be more stupid than you are. Yours." | Прокуратор је тихо рекао: — Моје име ми је познато. Не прави се глупљи но што јеси. Твоје. |
| "Yeshua," the prisoner replied hurriedly. | — Јешуа — брзо је одговорио ухапшеник. |
| "Is there a surname?" | — Имаш ли надимак? |
| "Ha-Notsri." | — Ханоцри. |
| "Where are you from?" | — Одакле си родом? |
| "The city of Gamala," answered the prisoner, indicating with a toss of his head that somewhere far away, off to his right, in the north, was the city of Gamala. | — Из града Гамале — одговорио је ухапшеник, главом показујући да се тамо, негде далеко, десно од њега, на северу, налази град Гамала. |
| "Who are you by birth?" | — Чији си? |
| "I don't know exactly," the prisoner replied readily. "I don't remember my parents. I've been told that my father was a Syrian..." "Where is your permanent residence?" | — Не знам тачно — брзо је одговорио затвореник. Не сећам се својих родитеља. Причали су ми да ми је отац био Сиријац... — Где стално боравиш? |
| "I have none," answered the prisoner shyly. "I travel from town to town." | — Немам сталног боравишта — постиђено је одговорио ухапшеник. — Путујем из града у град. |
| "That can be expressed more succinctly in one word—vagrant," said the procurator. Then he asked, "Do you have any family?" | — То се може рећи много краће, једном речју — скитница — рекао је прокуратор и упитао: — Имаш ли рођака? |
| "None. I am alone in the world." | Немам никога. Сам сам на свету. |
| "Are you literate?" | — Јеси ли писмен? |
| "Yes." | — Јесам. |
| "Do you know any language besides Aramaic?" | — Знаш ли још који језик осим арамејског? |
| "Yes. Greek." | — Знам. Грчки. |
| One swollen lid was raised, and an eye glazed by suffering stared at the prisoner. The other eye remained closed. | Отечени капак се подигао, око прекривено измаглицом патње погледало је ухапшеника. Друго око је остало затворено. |
| Pilate began speaking in Greek, | Пилат је проговорио грчки: |
| "So you intended to destroy the temple building and were inciting the people to do this?" | — Значи, спремао си се да разрушиш зграду храма и позивао си народ на то? |
| Here the prisoner again became animated, the fear disappeared from his eyes, and he began in Greek, | Ту је ухапшеник поново живнуо, из очију му је нестао страх, и он је почео да говори грчки: |
| "I, goo—," the prisoner's eyes flashed with horror at having again almost said the wrong thing, "Never in my life, Hegemon, have I intended to destroy the temple nor have I ever tried to instigate such a senseless action." | — Ја, доб... — уто му се у очима појавио ужас, јер му се умало није омакла иста грешка ја се, хегемоне, никада у животу нисам спремао да разрушим зграду храма, и никога нисам наговарао на тако неразуман чин. |
| A look of surprise crossed the face of the secretary, who was bent over a low table, writing down the testimony. He raised his head, but then immediately lowered it to the parchment. | Чуђење се појавило на лицу секретара, који је повијен над ниским сточићем записивао исказе. Подигао је главу, али се одмах поново сагнуо над пергамент. |
| "All kinds of different people flock into the city for the holiday. Among them are magi, astrologers, soothsayers, and murderers," said the procurator in a monotone, "And liars as well. You, for example. It is plainly written: He incited the people to destroy the temple. People have testified to that." | — Мноштво разних људи долази у овај град о празнику. Међу њима су магови, астролози, видовњаци и убице — монотоно је говорио — а има и лажљиваца. Ти си, на пример, лажљивац. Записано је јасно: подговарао си да се разруши храм. Тако сведоче људи. |
| "Those good people," began the prisoner, and after hastily adding, "Hegemon," he continued, "are ignorant and have muddled what I said. In fact, I'm beginning to fear that this confusion will go on for a long time. And all because he writes down what I said incorrectly." | — Ти добри људи — почео је ухапшеник и, брзо додавши: — хегемоне — наставио — ништа нису научили и све су побркали шта сам говорио. Почињем да се бојим да ће ова збрка подуже потрајати. И све због тога што он нетачно бележи. |
| Silence ensued. Now both pained eyes gazed at the prisoner seriously. | Завладала је тишина. Сада су оба болесна ока посматрала ухашпеника. |
| "I will tell you again, but for the last time: stop pretending to be crazy, villain," said Pilate in a soft monotone. "Not much has been recorded against you, but it is enough to hang you." | — Понављам ти, али последњи пут: не прави се луд, разбојниче — рекао је Пилат меко и монотоно — о теби није забележено много, али довољно да будеш обешен. |
| "No, no, Hegemon," said the prisoner, straining every nerve in his desire to be convincing, "There's someone who follows, follows me around everywhere, always writing on a goatskin parchment. And once I happened to see the parchment and was aghast. Absolutely nothing that was written there did I ever say. I begged him, 'For God's sake burn your parchment!' But he snatched it out of my hands and ran away." | — Не, не, хегемоне — сав напет у жељи да буде уверљив, говорио је ухапшеник — хода, хода један са козјим пергаментом и непрестано бележи. Али једном сам завирио у тај пергамент и ужаснуо се. Баш ништа од онога што је тамо записано ја нисам казао. Молио сам га: спали, тако ти бога, тај свој пергамент!... Али он ми га је истргао из руку и побегао. |
| "Who is he?" asked Pilate distastefully, touching his hand to his temple. | — Ко то? — гадљиво је упитао Пилат и дотакао слепоочницу руком. |
| "Levi Matvei," the prisoner explained willingly. "He was a tax collector, and I first met him on a road in Bethphage at the place where the fig orchard juts out at an angle, and I struck up a conversation with him. At first he treated me with hostility and even insulted me, that is, he thought he was insulting me by calling me a dog,"—here the prisoner laughed. "I personally have no bad feelings about dogs that would cause me to take offense at the name..." | — Леви Матеј — спремно је објаснио ухапшеник. — Он је био цариник и први пут сам се са њим срео на путу у Витфаги, тамо где под углом излази смоквик, и поразговарао сам са њим. Испрва се према мени понашао непријатељски, па ме је чак и вређао, то јест мислио је да ме вређа називајући ме псом — ту се ухапшеник осмехнуо: — Ја не видим ништа лоше у тој животињи, да бих се вређао због те речи... |
| The secretary stopped writing and cast a furtive, surprised glance not at the prisoner but at the procurator. | Секретар је престао да бележи и кришом је зачуђено погледао, али не ухапшеника, већ прокуратора. |
| "...However, after he heard me out, he began to soften," continued Yeshua, "and finally he threw his money down on the road and said that he'd come traveling with me..." | — ... али, пошто ме је извесно време слушао, постао је мекши — наставио је Јешуа — на крају је побацао новац на пут и рекао да ће поћи са мном... |
| Pilate laughed with one side of his mouth, baring his yellow teeth. Turning his whole body to the secretary, he said, | Пилат се осмехнуо само једним крајем усана, искесио жуте зубе и рекао, окренувши се целим телом према секретару: |
| "O, city of Yershalaim! What tales it can tell! Did you hear that, a tax collector who throws his money on the road!" | — О, граде Јерушалаиме! Шта све нећеш чути у њему! Цариник је, чујете ли, побацао новац на пут! |
| Not knowing how to respond to that, the secretary deemed it obligatory to smile as Pilate had. | Не знајући шта на то да одговори, секретар је нашао за сходно да понови осмех Пилатов. |
| "But he said that money had become hateful to him," said Yeshua in explanation of Levi Matvei's strange behavior, and then he added, "Since then he has been my traveling companion." | — Рекао је да му је новац постао мрзак од тога трена — објаснио је Јешуа чудновате поступке Левија Матеја и додао: — и од тада је постао мој сталан пратилац. |
| His teeth still bared, the procurator glanced first at the prisoner, and then at the sun, which was rising steadily over the equestrian statues of the hippodrome located far below to the right, and suddenly, as an agonizing wave of nausea swept over him, the procurator realized that the simplest way to get this strange miscreant off his balcony was with two words, "Hang him." Get rid of the escort too, leave the colonnade, go inside the palace, order the room to be darkened, collapse on the bed, ask for some cold water, call piteously for the dog Banga, and complain to him about his hemicrania. Suddenly the thought of poison flashed seductively through the procurator's aching head. | Још увек се кесећи, прокуратор је погледао ухапшеника, па сунце које се истрајно дизало над коњским статуама хиподрома што се налазио далеко доле десно, и наједном је у некаквој мучној патњи помислио како би било најједноставније отерати са балкона овог чудноватог разбојника, изговоривши само две речи: »Обесите га!« Отерати и пратњу, отићи из колонаде у палату, наредити да се соба замрачи, извалити се на постељу, затражити хладне воде, жалостивим гласом позвати пса Бангу и пожалити му се на хемикранију. И помисао на отров је изненада саблажњиво пролетела кроз болесну главу прокураторову. |
| He looked at the prisoner with lusterless eyes and was silent for awhile, trying desperately to recall why this prisoner with a face disfigured by beatings was standing before him in Yershalaim's pitiless morning sun, and what other pointless questions had to be addressed to him. | Посматрао је мутним очима ухапшеника и извесно време ћутао, с муком се присећајући зашто на јутарњем немилосрдном јерушалаимеком сунцу стоји пред њиме ухапшеник лица унакажена батинама, и каква ће још непотребна питања морати да му поставља. |
| "Levi Matvei, did you say?" the sick man asked in a hoarse voice and shut his eyes. | — Леви Матеј? — промуклим гласом је упитао болесник и затворио очи. |
| "Yes, Levi Matvei," came the high voice that was tormenting him. | — Да, Леви Матеј — допро је до њега висок глас који га је мучио. |
| "But still, what was it that you said about the temple to the crowd in the marketplace?" | — А шта си то ипак говорио гомили на пијаци о храму? |
| The voice of the man answering seemed to pierce the side of Pilate's forehead. Inexpressibly tormenting, that voice said, | Глас онога који је одговарао као да је парао Пилату слепоочницу, био је неизрециво мучан, и тај глас је говорио: |
| "I said, Hegemon, that the temple of the old faith will fall and that a new temple of truth will be created, I said it that way to make it easier to understand." | — Ја сам, хегемоне, говорно о томе да ће се срушити храм старе вере и да ће се подићи нови храм истине. Рекао сам тако да би било јасније. |
| "Why did you, a vagrant, stir up the crowds in the marketplace by talking about truth, when you have no conception of what it is? What is truth?" | — Зашто си, скитнице, на пијаци подбадао народ причајући му о истини, о којој ни појма немаш? Шта је то истина? |
| And here the procurator thought, "O my gods! I am questioning about something irrelevant to the case... My brain isn't working anymore..." And again he had a vision of a cup of dark liquid. "Poison, give me poison..." | При томе је прокуратор помислио: »О, богови моји! Питам га нешто што је на суду непотребно... ум ме више не служи...« И поново му се привидела чаша са тамном течношћу. »Отрова ми дајте, отрова!« |
| And again he heard the voice, | И поново је зачуо глас: |
| "The truth is, first of all, that your head aches, so badly, in fact, that you're having fainthearted thoughts about death. Not only are you too weak to talk to me, but you're even having trouble looking at me. That I, at this moment, am your unwilling executioner upsets me. You can't think about anything and the only thing you want is to call your dog, the only creature, it seems, to whom you are attached. But your sufferings will soon end, and your headache will pass." | — Истина је, пре свега, да тебе боли глава, и то те боли тако јако да малодушно помишљаш чак и на смрт. Ти не само да немаш снаге да говориш са мном, теби је тешко и да ме гледаш. И сада сам ја и нехотице твој џелат, што ми тешко пада. Ти ниси у стању чак ни да мислиш на нешто, и машташ само о томе да ти дође твој пас, према свему судећи, једино биће за које си везан. Али муке твоје ће ускоро престати, главобоља ће проћи. |
| The secretary looked goggle-eyed at the prisoner and stopped writing in the middle of a word. | Секретар је избечио очи на ухапшеника и није довршио реч коју је почео да пише. |
| Pilate raised his martyred eyes to the prisoner and saw that the sun was already high above the hippodrome, that one ray had penetrated the colonnade and was creeping toward Yeshua's tattered sandals, and that he was trying to step out of the sun. | Пилат је подигао патнички поглед на ухапшеннка и видео да се сунце већ прилично дигло изнад хиподрома, да се зрак сунца пробио у колонаду и да се примиче излизаним сандалама Јешуе и да се овај уклања од сунца. |
| The procurator then got up from his chair and pressed his head with his hands, a look of horror appearing on his yellowish, clean-shaven face. But he immediately suppressed it with an effort of will and again lowered himself into the chair. | Тада је прокурагор устао из фотеље, стегао главу рукама и на његовом обријаном жућкастом лицу показао се ужас. Али он се одмах савладао снагом воље и поново се спустио у фотељу. |
| Meanwhile the prisoner went on talking, but the secretary no longer wrote any of it down, he just craned his neck like a goose, not wanting to miss a single word. | Ухапшеник је у међувремену настављао да говори, али секретар више ништа није бележио, већ се трудио, издуживши врат као гусан, да не пропусти ни једну једину реч. |
| "Well, then, it's all over," said the prisoner, looking kindly at Pilate, "and I'm very glad that it is. I would advise you, Hegemon, to leave the palace for a short while and take a stroll somewhere in the vicinity, perhaps in the gardens on Mount Eleon. There will be a thunderstorm..." the prisoner turned and squinted his eyes at the sun, "...later on, towards evening. The walk would do you a lot of good, and I would be happy to accompany you. Some new ideas have occurred to me which may, I think, be of interest to you, and I would be especially happy to share them with you since you strike me as being a very intelligent man." | — Ето, сада је све у реду — говорио је ухапшеник, добронамерно погледајући Пилата — и необично се радујем због тога. Савеговао бих ти, хегемоне, да напустиш за извесно време палату и да се прошеташ по околини, па, рецимо, макар по вртовима на Маслиновој гори. Непогода ће почети — ухапшеник се окренуо и зажмурио према сунцу — касније, увече. Шетња би ти користила, а ја бих те с уживањем пратио. Пале су ми на ум неке нове мисли, које би те, претпостављам, могле заинтересовати, и ја бих ти их драге воље изложио, тим пре што остављаш утисак веома паметног човека. |
| The secretary turned deathly pale and dropped the scroll on the floor. | Секретар је смртно побледео и испустио свитак на под. |
| "The trouble is," continued the bound man, whom no one was stop ping, "that you are too isolated and have lost all faith in people. After all, you will agree, one shouldn't lavish all one's attention on a dog. Your life is impoverished, Hegemon," and here the speaker allowed himself a smile. | — Невоља је — наставио је човек везаних руку, кога нико није прекидао — што си сувише затворен и што си сасвим изгубио веру у људе. Јер, признаћеш, немогућно је унети сву своју љубав у пса. Твој живот је сиромашан, хегемоне — и ту је говорник допустио себи да се осмехне. |
| The secretary now had only one thought: whether or not to believe his own ears. There was no other choice but to believe. Then he tried to imagine in exactly what fanciful way the procurator would express his anger at the prisoner's unprecedented insolence. But the secretary could not imagine this, even though he knew the procurator very well. | Секретар је сада мислио само на једно, да ли да верује својим ушима или не. Морао је да верује. Тада је покушао да замисли у ком ће се фантастичном облику излити гнев пргавог прокуратора због овакве нечувене ухапшеникове дрскости. А то секретар никако није могао да замисли, иако је одлично познавао прокуратора. |
| Then the procurator's hoarse and cracked voice was heard, saying in Latin, | Тада је одјекнуо изнемогао, промукао глас прокуратора, који је рекао на латинском: |
| "Untie his hands." | — Одвежите му руке. |
| One of the legionaries in the escort tapped his spear, handed it to someone else, and went over and removed the prisoner's bonds. The secretary picked up the scroll, decided not to write anything down for the time being and not to be surprised at anything. | Један од легионара из пратње лупио је копљем о под, предао га другоме, пришао и смакао конопце са руку ухапшеникових. Секретар је подигао свитак пергамента, одлучио да за сада ништа не бележи и ничему се више не чуди. |
| "Tell the truth," said Pilate softly in Greek, "are you a great physician?" | — Признај — тихо је грчки упитао Пилат — јеси ли ти велики врач? |
| "No, Procurator, I am not a physician," answered the prisoner, rubbing his mangled, swollen, reddened wrists with pleasure. | — Не, прокураторе, ја нисам врач — одговорио је ухапшеник и са уживањем протрљао згњечену и натеклу модру шаку. |
| Pilate looked probingly at the prisoner from beneath his brows, and his eyes, no longer dull, gave off their familiar sparkle, | Оштро, испод ока Пилат је продирао кроз ухапшеника погледом, и очи му нису више биле мутне, у њима су се појавиле свима познате искрице. |
| "I did not ask you before," said Pilate, "but do you, perhaps, know Latin too?" | — Нисам те питао — рекао је Пилат — да можда којим случајем не знаш и латински? |
| "Yes, I do," answered the prisoner. | — Да, знам — одговорио је ухапшеник. |
| Pilate's yellowish cheeks filled with color, and he asked in Latin, | Боја се вратила у жућкасте образе Пилата и он је упитао латински: |
| "How did you know that I wanted to call my dog?" | — Како си знао да сам хтео да позовем пса? |
| "That was very simple," replied the prisoner in Latin, "You waved your hand in the air," the prisoner repeated Pilate's gesture—"as if you were petting something, and your lips..." | — То је једноставно — одговорио је ухапшеник на латинском. Мицао си руком по ваздуху — ухапшеник је поновио Пилатов покрет — као да си хтео нешто да помилујеш, а усне ... |
| "Yes," said Pilate. | — Да — рекао је Пилат. |
| They were both silent for awhile. Then Pilate asked in Greek, "And so, you are a physician?" | Заћутали су, а онда Пилат упита на грчком: — Значи, ти си врач? |
| "No, no," was the prisoner's animated reply, "Believe me, I am not a physician." | — Не, не — живо је одговорио ухапшсник — веруј ми, нисам врач. |
| "Well, all right. If you wish to keep it secret, you may do so. It has no direct bearing on the case. So you maintain that you did not incite them to tear down... or burn, or in any other manner destroy the temple?" | — Па добро, ако хоћеш да то чуваш као тајну — нека ти буде. То нема непосредне везе са твојим случајем. Значи, ти тврдиш да ниси подбадао народ да разруши... или потпали, или на неки други начин уништи храм? |
| "I repeat, Hegemon, I did not incite them to any such actions. Do I look like an imbecile?" | — Ја, хегемоне, никога нисам позивао на сличне радње, понављам... Зар ти личим на малоумног? |
| "Oh, no, you do not look like an imbecile," replied the procurator softly, breaking out in a fearsome smile. "So swear that you did nothing of that kind." | — О, да, ти не личиш на малоумног — тихо је одговорио прокуратор и осмехнуо се некаквим страшним осмејком. — Закуни ми се да тога није било. |
| "What would you have me swear by?" asked the unbound prisoner excitedly. | — У шта хоћеш да ти се закунем? — упитао је, живнувши, развезани. |
| "Well, by your life," answered the procurator. "It is most timely that you swear by your life since it is hanging by a thread, understand that." | — Па, макар у свој живот — одговорио је прокуратор — управо је време да се закунеш у њега, јер ти он виси о једној нити, да знаш! |
| "You do not think, do you, Hegemon, that you hung it there?" asked the prisoner. "If you do, you are very much mistaken." | — Да не мислиш да си га ти окачио, хегемоне? — упитао је ухапшеник. — Ако је тако, онда се врло вараш. |
| Pilate shuddered and answered through his teeth, | Пилат се тргао и промрсио кроз зубе: |
| "I can cut that thread." | — Могу да пресечем тај конац. |
| "You are mistaken about that too," retorted the prisoner, smiling brightly and shielding himself from the sun with his hand. "Don't you agree that that thread can only be cut by the one who hung it?" | — Вараш се и што се тога тиче — ведро се осмехнуо ухапшеник, заклонивши се руком од сунца — признај да конац може да пресече јамачно само онај који је живот о њега и окачио. |
| "Yes, yes," said Pilate, smiling. "Now I have no doubt that the idle gawkers of Yershalaim followed at your heels. I do not know who hung up your tongue, but he did a good job. By the way, tell me: is it true that you entered Yershalaim through the Shushan Gate astride a donkey and accompanied by rabble, who shouted their welcome to you as if you were some kind of prophet?" Here the procurator pointed to the scroll of parchment. | — Да, да — осмехнувши се, рекао је Пилат — сада више не сумњам да су беспосличари ишли у Јерушалаиму за твојим петама. Не знам ко је окачио твој језик, али је он одиста добро окачен. Узгред, реци: да ли је тачно да си дошао у Јерушалаим кроз Суску капију јашући магарца, праћен гомилом обичног народа, који те је виком поздрављао као неког пророка? — ту је прокуратор показао на свитак пергамента. |
| The prisoner looked uncomprehendingly at the procurator. | Ухапшеник је збуњено погледао прокуратора. |
| "I have no donkey, Hegemon," he said. "I did enter Yershalaim through the Shushan Gate, but on foot, and accompanied only by Levi Matvei, and no one shouted to me since no one in Yershalaim knew me then." | — Па ја немам магарца, хегемоне рекао је он. — Јесам дошао у Јерушалаим кроз Суску капију, али пешице и пратио ме је само Леви Матеј и нико ми ништа није викао, пошто ме тада у Јерушалаиму нико није познавао. |
| "Don't you know these people," continued Pilate, keeping his eyes fixed on the prisoner, "a certain Dismas, Gestas, and Bar-rabban?" | — Познајеш ли — наставио је Пилат, не скидајући погледа са ухапшеника — неког Дисмаса, другог — Хестаса и трећег — Варавана? |
| "I do not know those good people," answered the prisoner. | — Те добре људе не познајем — одговорио је ухапшеник. |
| "Is that the truth?" | — Одиста? |
| "Yes, it is." | — Одиста. |
| "And now tell me, why do you keep using the words 'good people?' Do you call everyone that?" | — А сада ми реци зашто стално употребљаваш речи »добри људи«? Да ли све тако називаш, шта ли? |
| "Yes, everyone," replied the prisoner. "There are no evil people in the world." | — Све — одговорио је ухапшеник. — Злих људи и нема на овоме свету. |
| "That is the first time I have heard that," said Pilate with a laugh, "but maybe I know little of life! You don't have to write down any more," he said to the secretary, although the latter had not been writing anything down, and then he continued speaking to the prisoner, "Did you read that in some Greek book?" | — Први пут чујем тако нешто — рекао је Пилат, подсмехнувши се — али можда недовољно познајем живот!... Можете даље да не записујете — обратио се секретару, мада овај ионако ништа није писао, па је наставио да говори ухапшенику: — То си сигурно прочитао у некој грчкој књизи? |
| "No, I came to that conclusion on my own." | — Не, до тога сам дошао својим умом. |
| "And that is what you preach?" | — И то проповедаш? |
| "Yes." | — Да. |
| "But what about the centurion Mark, whom they call Ratkiller, is he—a good man?" | — А, на пример, кеатурион Марк, кога су прозвали Пацоловац — да ли је и он добар човек? |
| "Yes, he is," answered the prisoner, "but he's an unhappy man. Ever since good people disfigured him, he's been cruel and hard. I'm curious to know, who mutilated him?" | — Да — одговорио је ухапшеник — он је, истина, несрећан човек. Од како су га добри људи унаказили, он је постао суров и бездушан. Баш ме занима ко га је то тако осакатио? |
| "I'll gladly tell you," retorted Pilate, "because I was a witness. Good people attacked him the way dogs attack bears. The Germans grabbed him by his neck, arms, and legs. An infantry maniple had been ambushed, and if the cavalry turma under my command had not broken through from the flank, then you, philosopher, would not have had to talk with Ratkiller. It happened in the battle of Idistaviso, in the Valley of the Maidens." | — Драге воље ћу ти рећи — одговорио је Пилат — јер сам био сведок. Добри људи су кидисали на њега као пси на медведа. Германи су га грчевито шчепали за врат, руке и ноге. Пешадијски манипул је упао у обруч и, да са крила није улетела коњичка турма, којом сам командовао ја, ти, филозофе, не би могао да разговараш са Пацоловцем. То је било у борби за Идиставизо, у Долини девица. |
| "If I could just talk to him," interjected the prisoner wistfully, "I'm sure he would change drastically." | — Кад би се са њим поразговарало — наједном је занесењачки рекао ухапшеник — уверен сам да би се он много променио. |
| "I imagine," rejoined Pilate, "that the legate of the legion would have little cause to rejoice if you took it into your head to talk to one of his officers or soldiers. Fortunately for all of us, however, that will not happen, and I'm the one who will see that it doesn't." | — Рекао бих — одговорио је Пилат — да не би баш много обрадовао легата легиона када би се усудио да разговараш са неким од његових официра или војника. Уосталом, то се неће ни десити, на општу срећу, јер ћу ја бити први који ће се побринути за то. |
| At that moment a swallow darted into the colonnade, flew in a circle under the gilded ceiling, swooped down, its pointed wing almost grazing the face of one of the bronze statues in the niche, and then took cover behind the capital of the column. Perhaps it had decided to build a nest there. | У том тренутку је нагло улетела ласта у перистил, направила под златном таваницом круг; пролетела ниско, умало својим оштрим крилом није закачила лице бронзане статуе у ниши и нестала иза капитела стуба. Можда јој је пало на памет да тамо свије гнездо. |
| During the swallow's flight, the following thought was taking shape in the procurator's now bright and clear head: the Hegemon had looked into the case of the vagrant philosopher Yeshua, called Ha-Notsri, and found the criminal charges against him to be unsubstantiated. Specifically, he found no connection whatsoever between Yeshua's actions and the recent disorders in Yershalaim. The vagrant philosopher turned out to be mentally ill. In consequence of which, the procurator does not confirm the death sentence pronounced against Ha-Notsri by the Lesser Sinedrion. However, in view of the fact that Ha-Notsri's insane, Utopian speeches might cause unrest in Yershalaim, the procurator is removing Yeshua from Yershalaim and sentencing him to confinement in Strato's Caesarea on the Mediterranean, that is, the site of the procurator's residence. | Док је она летела, у сада бистрој и лакој глави прокураторовој јасно се уобличила одлука. Она је била оваква: хегемон је добро проучио предмет лутајућег филозофа Јешуе, по надимку Ханоцри, и у његовим поступцима није пронашао никаква злочиначка дела. Посебно, није могао да утврди да постоји било каква веза између поступака Јешуе и нереда који су се недавно десили у Јерушалаиму. Лутајући филозоф је душевни болесник. Због тога смртну пресуду Ханоцрију, коју је донео Мали Синедрион, прокуратор не потврђује. Али, пошто безумни утопистички говори Ханоцријеви могу да буду узрок немирима у Јерушалаиму, лрокуратор удаљује Јешуу нз Јерушалаима и подвргава га заточењу у Цезареји Стратоновој на Средоземном мору, то јест управо тамо где се налази прокураторова резиденција. |
| All he had to do was to dictate it to the secretary. | Преостало је још само да то издиктира секретару. |
| The swallow's wings whirred above the Hegemon's head, the bird made a dash for the basin of the fountain and flew out into freedom. The procurator looked up at the prisoner and saw a column of dust swirling up next to him. | Ластина крила залепршала су тик над хегемоновом главом, птица је полетела према чаши фонтане и одлетела на слободу. Прокуратор је дигао поглед на ухапшеника, и угледао како је крај овога као стуб засјала прашина. |
| "Is that all there is against him?" Pilate asked the secretary. | — Је ли ово све о њему? — упитао је Пилат секретара. |
| "Unfortunately, no," replied the secretary unexpectedly, and he handed Pilate another piece of parchment. | — На жалост, има још — неочекивано одговори секретар и пружи Пилату друти комад пергамента. |
| "What else is there, then?" asked Pilate with a frown. | — Шта то још има? — упитао је Пилат и намргодио се. |
| After he read the parchment, his face changed even more. Either because of the dark blood suffusing his neck and face, or because of something else, his skin lost its yellow cast, turned grayish brown, and his eyes seemed to sink in. | Кад је прочитао оно што му је дато, лице му се још више променило. Да ли му је тамна крв јурнула у врат и лице, или се десило нешто друго — тек његова кожа је изгубила своју жуту боју, потамнела је, а очи као да су нестале. |
| The blood pouring and pounding into his temples was probably also responsible for what had happened to the procurator's vision. He seemed to see the prisoner's head float off somewhere, and another head appear in its place. On top of this bald head was a gold crown with widely-spaced points. On the forehead was a round sore, eating away at the skin and smeared with ointment. The mouth was sunken and toothless, with a capricious and protruding lower lip. Pilate had the feeling that the rose columns on the balcony had disappeared as had the roofs of Yershalaim in the distance below the garden, and that everything around him had drowned in the thick greenery of the Capreaean gardens. And something strange had happened to his hearing too—trumpets seemed to be sounding softly and menacingly in the distance and a nasal voice was clearly heard, haughtily intoning the words, "The law pertaining to insults to the sovereign..." | Поново је, сигурно, била крива крв, која је јурнула у слепоочнице и почела да удара у њима — тек нешто се десило са прокураторовим видом. Учинило му се да је глава ухапшеникова некуда ишчезла, и да се уместо ње појавила друга. На тој ћелавој глави се видео златан венац са ретким заресцима; на челу је била округла гнојна рана, која је разједала кожу и била намазана некаквом машћу; упала, безуба уста с опуштеном доњом ћудљивом усном. Пилату се учинило да су нестали ружичасти стубови балкона и кровови Јерушалаима далеко доле иза врта, да је све нестало у густом зеленилу капрејских вртова. И са слухом му се десило нешто чудновато — као да су у даљини једва чујно и претећи засвирале трубе и врло је јасно чуо назализовани глас како надмено отеже речи: »Закон о увреди величанства. ..« |
| Brief, strange, disconnected thoughts sped through his brain, "He is lost! "-then, "We are lost!" And included among them was a totally absurd notion about some sort of immortality, and for some reason this immortality evoked a sense of unbearable anguish. | Нагрнуле су кратке, неповезане и необичне мисли. »Пропао је!« а онда — »Пропали смо. ..« И међу њима нека потпуно бесмислена о некаквој бесмртности која ће неизоставно бити — за кога?! — при том је бесмртност из неких разлога изазивала неподношљиву тугу. |
| Pilate pulled himself together, drove away the vision, directed his gaze back to the balcony, and the eyes of the prisoner again appeared before him. | Пилат се напрегао, одагнао привиђење, вратио поглед на балкон, и поново пред собом угледао ухапшеникове очи. |
| "Listen, Ha-Notsri," began the procurator, looking at Yeshua rather strangely: the procurator's face was menacing, but his eyes were anxious. "Did you ever say anything about the great Caesar? Answer! Did you? Or... did you... not?" Pilate drew out the word "not" a bit longer than was appropriate at a trial, and his eyes transmitted a certain thought to Yeshua, which he seemed to want to suggest to the prisoner. | — Слушај, Ханоцри — рекао је прокуратор гледајући Јешуу некако чудновато; лице прокураторово било је претеће, али су му очи биле узнемирене — јеси ли икада говорио нешто о великом цезару? Одговарај! Говорио си? Или . .. ниси .. . говорио? — Пилат је отегао своје »ниси« нешто дуже него што би то требало на суду, и упутио Јешуи својим погледом неку мисао коју као да је хтео да му наметне. |
| "It is easy and pleasant to tell the truth," observed the prisoner. | — Истину је лако и пријатно говорити — приметио је ухапшеник. |
| "I do not care," retorted Pilate in a choked and angry voice, "whether you find it pleasant or unpleasant to tell the truth. But you will have to tell the truth. And when you speak, weigh every word, unless you want a death that is not only inevitable, but excruciating as well." | — Не морам да знам — пригушено и љутито је одвратио Пилат да ли ти је пријатно или не да говориш истину. Али ћеш морати да је говориш. А када будеш говорио, мери сваку своју реч, ако не желиш не само неизбежну него и мучну смрт. |
| No one knows what had come over the procurator of Judea, but he permitted himself to raise his arm, as if shielding himself from the sun, and, using his hand as a shield, to shoot a meaningful glance at the prisoner. | Нико не зна шта се десило прокуратору Јудеје, али је он себи допустио да подигне руку, као да се заклања од сунчевог зрака, и да иза те руке, као иза штита, упути ухапшенику неки поглед који је нешто наговештавао. |
| "And so," he said, "answer the question: do you know a certain Judas from Kerioth, and if so, what exactly did you say to him, if you said anything, about Caesar?" | — Дакле — рекао је — одговарај, познајеш ли неког Јуду из Кириата и шта си му говорио, ако си ишта говорио, о цезару? |
| "It happened like this," began the prisoner willingly, "the day before yesterday in the evening, I met a young man near the temple, who called himself Judas, from the town of Kerioth. He invited me to his house in the Lower City and offered me his hospitality..." | — Било је то овако — почео је драге воље да прича ухапшеник — прексиноћ сам се крај храма упознао са једним младићем, који ми је рекао да је он Јуда из града Кириата. Позвао ме је у своју кућу у Доњем граду и угостио ме... |
| "Is he a good man?" asked Pilate, and a diabolical spark flashed in his eyes. | — Добар човек? — упитао је Пилат, а ђаволски сјај је блеснуо у његовим очима. |
| "A very good man and eager for knowledge," assented the prisoner. "He expressed a great deal of interest in my ideas, gave me an enthusiastic welcome..." | — Веома добар и радознао човек — потврдио је ухапшеник — показао је велико интересовање за моје мисли, дочекао ме гостољубиво... |
| "Lit the candles," said Pilate through his teeth, speaking in the same tone of voice as the prisoner, his eyes glittering. | — Запалио свећњаке... — кроз зубе, истим тоном као ухапшеник, рекао је Пилат, а очи су му при том светлуцале. |
| "Yes," continued Yeshua, somewhat surprised by how well-informed the procurator was. "He asked me to express my views on the power of the state. That question was of great interest to him." | — Да — мало се зачудивши обавештености прокураторовој, наставио је Јешуа. — Замолио ме је да му кажем шта мислим о државној власти. Ово га је питање необично занимало. |
| "And what did you say?" asked Pilate. "Or will you reply that you forgot what you said?" But hopelessness already sounded in Pilate's voice. | — И шта си му рекао? — упитао је Пилат. — Или ћеш ми одговорити да си заборавио шта си му рекао? — али у тону Пилатовом осећало се већ да је изгубио наду. |
| "Among other things," continued the prisoner, "I said that every kind of power is a form of violence against people and that there will come a time when neither the power of the Caesars, nor any other kind of power will exist. Man will enter the kingdom of truth and justice, where no such power will be necessary." | — Између осталог сам му рекао — причао је ухапшеник — да свака власт представља насиље над људима и да ће настати доба када неће бити цезарове власти ни било какве друге власти. Човек ће прећи у царство истине и правде, где уопште неће бити потребна никаква власт. |
| "Go on!" | — Даље! |
| "There was nothing more," said the prisoner, "because it was then that they rushed in, tied me up, and took me off to prison." | — Даље више ништа није ни било — рекао је ухапшеник — тада су утрчали људи, везали ми руке и одвукли ме у затвор. |
| Trying not to miss a word, the secretary quickly scribbled everything down on the parchment. | Секретар је, трудећи се да не пропусти ни једну реч, брзо исписивао по пергаменту речи. |
| "There is not, never has been, and never will be any greater and finer power on earth than the power of the Emperor Tiberius!" Pilate's broken and ailing voice swelled forth. | — На свету још није било, нема, нити ће бити за људе веће и величанственије власти од власти императора Тиберија! — слаб и болеснички глас Пилатов је ојачао. |
| For some reason the procurator looked at the secretary and the escort with hatred. | Прокуратор је из неких разлога са мржњом посматрао секретара и стражу. |
| "And it is not for you, insane criminal, to debate it!" Pilate then began shouting, "Remove the escort from the balcony!" And turning to the secretary, he added, "Leave me alone with the criminal, this is a matter of state." | — И није твоје, безумни преступниче, да судиш о њој! — И онда је Пилат повикао: — Нека одведу стражу са балкона! — И, окренувши се секретару, додао: — Оставите ме са кривцем насамо, реч је о државној ствари! |
| The escort raised their spears and, clacking their heavily soled caligas in unison, marched off the balcony into the garden. The secretary went out after them. | Стражари су дигли копља и, одмерено лупкајући поткованим калигама, изашли са балкона у врт, а за њима је изашао и секретар. |
| For a short while the only thing that disturbed the silence on the balcony was the song of the water in the fountain. Pilate saw the plate of water swell up over the small pipe, break off at the edges, and fall down in rivulets. | Извесно време је само жубор воде у фонтани нарушавао мук на балкону. Пилат је видео како се над цевчицом ствара водени тањир, како се одламају његове ивице, како падају у млазу. |
| The prisoner was the first to speak, | Први је проговорио ухапшеник. |
| "I see that a calamity has occurred because I talked to the young man from Kerioth. I have a premonition, Hegemon, that misfortune will befall him, and I feel very sorry for him." | — Видим да се десила некаква незгода због тога што сам говорио са тим младићем из Кириата. Хегемоне, предосећам да ће му се десити несрећа, и много ми га је жао. |
| "I think," replied the procurator with a strange laugh, "there is someone else in the world you ought to feel sorrier for than Judas of Kerioth, someone whose fate will be far worse than Judas's! And so, Mark Ratkiller, a cold and confirmed executioner, the people, who as I can see," the procurator pointed to Yeshua's disfigured face, "beat you for your preaching, the outlaws Dismas and Gestas, who, along with their gang, killed four soldiers, the filthy traitor Judas-are they all good people?" | — Чини ми се — чудновато се осмехнувши, одговорио је прокуратор — да постоји још неко на свету кога би требало да пожалиш више од Јуде из Кириата, и ко ће проћи горе од Јуде!... Дакле, Марк Пацоловац, хладан и осведочен џелат, људи који су те, како видим — прокуратор је показао на унакажено Јешуино лице — тукли због твојих проповеди, разбојници Дисмас и Хестас, који су са својим људима убили четири војника и, коначно, прљави издајник Јуда — сви су они добри људи? |
| "Yes," answered the prisoner. | — Да — одговорио је ухапшеник. |
| "And the kingdom of truth will come?" | — И наступиће царство истине? |
| "It will, Hegemon," replied Yeshua with conviction. | — Наступиће, хегемоне — убеђено је одговорпо Јешуа. |
| "It will never come!" Pilate shouted in such a terrible voice that Yeshua recoiled. Many years before, in the Valley of the Maidens Pilate had shouted to his cavalrymen in the same voice, "Cut them down! Cut them down! They've got the giant Ratkiller!" He raised his voice-cracked from giving commands—even higher, shouting out the words so they would be heard in the garden: "Criminal! Criminal! Criminal!" | — Никада оно неће наступити! — наједном је повикао Пилат тако страшно да је Јешуа устукнуо. Тако је и пре много година у Долини девица довикивао Пилат својим коњаницима: »Сеци их! Сеци! Горостас Пацоловац је ухваћен! Подигао је свој од командовања уништен глас, узвикао речи тако да се чују у врту: — Зликовче! Зликовче! Зликовче! |
| And then, his voice lowered, he asked, | А затим је спустивши глас, упитао: |
| "Yeshua Ha-Notsri, do you believe in any gods?" | — Јешуа Ханоцри, верујеш ли ти у неке богове? |
| "There is one God," replied Yeshua. "I believe in Him." | — Бог је један — одговорио је Јешуа — и ја верујем у њега. |
| "Then pray to him! Pray as hard as you can! But," here Pilate's voice dropped, "it won't help. Have you no wife?" asked Pilate, sounding somehow depressed, not comprehending what was happening to him. | — Онда му се помоли! Што можеш боље му се помоли! Уосталом — ту је глас издао Пилата — то ти неће помоћи. Имаш ли жену? — због нечега је тужно упитао Пилат, не схватајући шта се то дегаава са њим. |
| "No, I'm alone." | — Не, сам сам... |
| "Hateful city..." Pilate muttered suddenly, his shoulders hunched as if he were chilled, and he wiped his hands as if he were washing them. "You would have been better off, really, if they had cut your throat before you met Judas of Kerioth." | — Одвратан град... — наједном је из неких разлога промрмљао прокуратор и стресао раменима, као да је озебао, а руке је почео да трља као да их пере — да су те преклали пре него што си се сусрео са Јудом из Кириата, било би одиста боље. |
| "Couldn't you let me go, Hegemon?" asked the prisoner suddenly, and his voice became anxious. "I can see that they want to kill me." | — А ти ме ослободи, хегемоне — неочекивано је замолио ухапшеник, и у гласу му се осетила узнемиреност — видим да овде хоће да ме убију. |
| Pilate's face convulsed in a spasm, he turned the inflamed, bloodshot whites of his eyes toward Yeshua, and said, | Лице Пилатово искривио је грч, и он је окренуо према Јешуи своје упаљене, црвеним жилицама превучене беоњаче и рекао: |
| "Bo you suppose, you poor wretch, that the Roman procurator will release a man who said what you said? O gods, gods! Or do you think that I am prepared to take your place? I do not share your ideas! And listen to me: if after this you say even a word, or try and talk to anyone, beware of me! I repeat: beware!" | — Ти сматраш, несрећниче, да римеки прокуратор може да ослободи човека који је говорио оно што си ти говорио? О, богови, богови! Или мислиш да сам спреман да се нађем на твоме месту? Ја твоје мисли не прихватам! Слушај ме: ако од овог часа проговориш ма и једну једину реч, ако било са ким проговориш, чувај ме се. Понављам ти: чувај се! |
| "Hegemon..." | — Хегемоне ... |
| "Be quiet!" screamed Pilate, his crazed eyes following the swallow that had flown back onto the balcony. "Come here!" he shouted. | — Ћути! — повикао је Пилат и бесним погледом пропратио ласту, која је опет долепршала на балкон. — Овамо! — повикао је Пилат. |
| When the secretary and the escort returned to their places, Pilate announced that he was confirming the death sentence passed by the Lesser Sinedrion upon the criminal Yeshua Ha-Notsri, and the secretary copied down what Pilate said. | И када су се секретар и стража вратили на своја места, Пилат је објавио да потврђује смртну пресуду која је донесена на скупу Малог Синедриона злочинцу Јешуи Ханоцрију, и секретар је заиисао Пилатове речи. |
| A minute later Mark Ratkiller stood before the procurator. The procurator ordered him to hand the criminal over to the chief of the secret service and in doing so to pass on the procurator's orders that Yeshua Ha-Notsri be separated from the other condemned men, and that, in addition, the secret service command be forbidden, under threat of severe punishment, to converse with Yeshua on any subject or to answer, any of his questions. | Тренутак доцније пред прокуратором је стајао Марк Пацоловац. Њему је прокуратор наредио да кривца преда начелнику тајне службе и да му при томе саопшти прокураторову заповест да Јешуа Ханоцри мора бити издвојен од осталих осуђеника, као и то да јединици тајне страже буде под претњом најстроже казне забрањено да било о чему разговара са Јешуом или одговара било на каква његова питања. |
| At a signal from Mark the escort closed ranks around Yeshua and led him off the balcony. | На Марков знак око Јешуе се затворио круг стражара, који су га извели са балкона. |
| Next to appear before the procurator was a handsome, blond-bearded man with eagle feathers in the crest of his helmet, gold lion heads gleaming on his chest, gold studs on his sword belt, triple-soled sandals laced up to his knees, and a crimson cloak thrown over his left shoulder. He was the legate in command of the legion. | После тога се пред прокуратором појавио складан лепотан светле браде, са лављим њушкама које су му светлуцале на грудима, с орловим перјем на крести кациге, са златним плочицама на појасу мача, у зашнираној до колена обући са троструким ђоном и с пребаченим преко левог рамена пурпурним плаштом. Био је то легат који је командовао легионом. |
| The procurator asked him where the Sebastian cohort was currently stationed. The legate informed him that they were on cordon duty on the square in front of the hippodrome, where the sentences pronounced on the criminals would be announced to the people. | Њега је прокуратор упитао где се у том тренутку налази себастијска кохорта. Легат му је саопштио да су себастијци опколили трг испред хиподрома, где ће народу бити објављена пресуда која је изречена кривцима. |
| The procurator then directed the legate to detach two centuries from the Roman cohort. One, under the command of Ratkiller, was to escort the criminals to Bald Mountain along with the wagons carrying the executioners and the equipment for the execution. When the escort reached its destination, it was to join the ranks of the upper cordon. The other century was to be sent to Bald Mountain immediately and to commence formation of a cordon without delay. To assist in this task, that is, the securing of the mountain, the procurator asked that the legate send an auxiliary cavalry regiment—the Syrian ala. | Тада је прокуратор наредио да легат издвоји из римеке кохорте две кентурије. Једна ће, под командом Пацоловца, пратити злочинце, таљиге с опремом за погубљење и џелате, на путу за Ћелаво брдо, а када стигне тамо, опколиће место с горњс стране. Друга кентурија треба одмах да буде упућена на Ћелаво брдо и хитно га опколи. У исту сврху, то јест за чување Брда, прокуратор је замолио легата да одмах упути помоћни коњички пук — сиријску алу. |
| After the legate left the balcony, the procurator ordered the secretary to invite to the palace the president of the Sinedrion, two of its members, and the head of the temple guard of Yershalaim, but in giving the order, he added his request that he wished to speak to the president in private prior to his meeting with all of them. | Када је легат напустио балкон, прокуратор је наредио секретару да у дворац позове председника Синедриона, два његова члана и начелника страже јерушалаимеког храма, али га је уз то замолио да све удеси тако како би могао да поразговара и пре саветовања са свима осталима са председником насамо. |
| The procurator's orders were executed swiftly and precisely, and the sun, which had been scorching Yershalaim with unusual fury in recent days, had still not reached its zenith when, on the upper terrace of the garden, near the two white marble lions guarding the staircase, the procurator met with the president of the Sinedrion and high priest of Judea, Joseph Kaifa. | Наређења прокураторова извршена су брзо и тачно, и сунце, које је тих дана са неком необичном помамом палило Јерушалаим, није стигло да се приближи својој највишој тачки када су се на горњој тераси врта, крај два мермерна бела лава која су чувала степениште, састали прокуратор и вршилац дужности председника Синедриона, првосвештеник јудејски Јосиф Каифа. |
| It was quiet in the garden. But after emerging from the colonnade onto the sun-drenched upper terrace of the garden with its monstrous, elephant-legged palm trees, the terrace that looked out over the whole city of Yershalaim, which he detested, with its hanging bridges, fortresses, and, most important, the utterly indescribable block of marble with golden dragon scales instead of a roof—the temple of Yershalaim,—the procurator's sharp ears picked up a sound coming from below and far away, from the direction of the stone wall that separated the lower terraces of the palace garden from the city square. It was a low rumbling sound, above which would shoot from time to time feeble, thin, half moans, half screams. | У врту је владала тишина. Али, кад је изашао из колонаде на горњу терасу врта са палмама на горостасним слоновским ногама, терасу са које се пред прокуратором распростирао мрски му Јерушалаим са висећим мостовима, тврђавама и — што је најважније — неописивом мермерном громадом са златном крљушти дракона уместо крова — храмом јерушалаимским — својим финим слухом прокуратор је зачуо издалека и одоздо, тамо где је камени зид одвајао доње терасе палатиног врта од градског трга, неко потмуло брундање, из кога би се с времена на време винули слабашни високи гласови, ни јецаји ни крици. |
| The procurator knew that there on the square a countless multitude of Yershalaim's inhabitants had already gathered, stirred up by the recent disorders, that the crowds were impatiently awaiting the pronouncement of the sentences, and that restless water-sellers were circulating and shouting out their wares. | Прокуратор је схватио да се тамо, на тргу, всћ сакупила безбројна гомила узрујаних последњим нередима становника Јерушалаима, да та гомила нестрпљиво чека изрицање пресуде и да то у њој узвикују немирни продавци воде. |
| The procurator began by inviting the high priest onto the balcony to escape from the merciless heat, but Kaifa politely declined, explaining that he could not do that on the eve of a holiday. Pilate pulled his hood over his slightly balding head and began the conversation. It was conducted in Greek. | Прокуратор је почео тиме што је позвао првосвештеника на балкон, како би се склонили од немилосрдне врућине, али се Каифа учтиво извинио и објаснио да то он не може учинити. Пилат је намакао капуљачу на своју главу која је тек почела да ћелави и разговор је почео. Овај разговор је вођен на грчком језику. |
| Pilate said that he had reviewed the case of Yeshua Ha-Notsri and had confirmed the death sentence. | Пилат је рекао да је претресао предмет Јешуе Ханоцрија и да је потврдио смртну пресуду. |
| Thus, three outlaws, Dismas, Gestas, and Bar-rabban had been condemned to death and were to be executed that day, along with Yeshua Ha-Notsri. The first two, who had conspired to incite the people to rebel against Caesar, had been forcibly detained by Roman authorities and were under the procurator's jurisdiction, and, consequently, no more would be said about them. The last two, Bar-rabban and Ha-Notsri, were apprehended by local authorities and sentenced by the Sinedrion. In accordance with both law and custom, one of these two criminals would have to be released in honor of the great holiday of Passover beginning that day. | Тако су на смртну казну, која је имала да се изврши тог дана, била осуђена тројица разбојника: Дисмас, Хестас, Вараван, а поред њих и тај Јешуа Ханоцри. Прву двојицу, којима је пало на памет да подбуњују народ против Цезара, ухватиле су римске власти, они су у надлежности прокуратора и, према томе, о њима се овде неће ни говорити. Последње, Варавана и Ханоцрија, ухватиле су месне власти и њих је осудио Синедрион. Према закону и према обичају, једног од ова два злочинца требало би пустити на слободу у част великог празника Пасхе који је почињао управо тог дана. |
| And so, the procurator wanted to know which of the two criminals the Sinedrion intended to free: Bar-rabban or Ha-Notsri? | Дакле, прокуратор жели да зна кога од двојице злочинаца Синедрион намерава да ослободи: Варавана или Ханоцрија? |
| Kaifa inclined his head to signify that he understood the question, and replied, | Каифа је сагао главу, показујући на тај начин да му је питање јасно и одговорио: |
| "The Sinedrion asks that Bar-rabban be released." | — Синедрион моли да се ослободи Вараван. |
| The procurator knew very well that this would be the high priest's answer, but his task was to appear astonished by such a reply. | Прокуратор је одлично знао да ће му првосвештеник управо тако одговорити, али био је дужан да покаже како је зачуђен оваквим одговором. |
| Pilate did this with great skill. The eyebrows on his haughty face arched upwards, and the procurator looked at the high priest with amazement. | Пилат је то и учинио са великом вештином. Обрве на његовом охолом лицу су се извиле, прокуратор је зачуђено поглсдао првосвештенику право у очи. |
| "I must admit, your reply astonishes me," began the procurator softly. "I fear there may be some misunderstanding here." | — Признајем да ме је овај одговор зачудио — меко је рекао прокуратор — и бојим се да ту није посреди некакав неспоразум. |
| Pilate went on to explain. The Roman government did not infringe upon the rights of the local religious authorities, as the high priest well knew, but in this particular instance an obvious mistake seemed to have been made. And, naturally, the Roman government had an interest in correcting that mistake. | Пилат је објаснио на шта мисли. Римска власт уопште не посеже на права месне духовне власти, првосвештенику је то добро познато, али у датом случају очигледна је грешка. И римска власт је, разумљиво, заинтересована да се та грешка исправи. |
| In point of fact: the crimes committed by Bar-rabban and by Ha-Notsri were not comparable in terms of seriousness. The latter, clearly a deranged individual, was guilty of making absurd speeches that incited the people of Yershalaim and other locales, but the former bore a far heavier burden of guilt. Not only had he made direct calls to rebellion, he had even killed a guard in the attempt to arrest him. Bar-rabban. was incomparably more dangerous than Ha-Notsri, | И одиста: кривице Варавана и Ханоцрија не могу се поредити по својој тежини. Ако је други, очигледно сулуд човек, крив што је држао бесмислене говоре по Јерушалаиму и неким другим местима, првога терете кудикамо веће кривице. Не само да је дозволио себи да директно позива народ на побуну већ је и убио стражара приликом хапшења. Вараван је много опаснији од Ханоцрија. |
| In view of all the above, the procurator was asking the high priest to review the decision and to release the less dangerous of the two condemned prisoners, which was, without question, Ha-Notsri. And so?... | Због свега тога прокуратор моли првосвештеника да се поново размотри одлука и да се пусти на слободу онај од двојице осуђеника који је мање опасан, а такав је без сумње Ханоцри. Дакле? |
| Kaifa said in a quiet but firm voice that the Sinedrion had reviewed the case very thoroughly and again reiterated its intention to free Bar-rabban. | Каифа је погледао право у очи Пилату и рекао тихо, али одлучно да се Синедрион пажљиво упознао са предметом и да он и други пут изјављује како намерава да ослободи Варавана. |
| "What? Even after my petition? A petition made by a spokesman of the Roman government? Repeat it, High Priest, for the third time." | — Шта? Чак и после мог заузимања? После заузимања онога преко кога говори римска власт? Првосвештениче, понови и трећи пут. |
| "I am informing you for the third time that we are freeing Bar-rabban," said Kaifa quietly. | — И трећи пут саопштавамо да ослобађамо Варавана — тихо је рекао Каифа. |
| It was all over, and there was nothing more to be said. Ha-Notsri was departing forever, and there would be no one to cure the procurator's horrible, savage headaches. There would be no remedy for them, except death. But it was not this thought that struck Pilate at that moment. That same incomprehensible anguish, which had come over him on the balcony, pierced his entire being once again. He immediately tried to explain this anguish, and the explanation was strange: the procurator had the dim sense that there was something he had not finished saying to the condemned man, or perhaps something he had not finished listening to. | Све је било готово, више није имало о чему да се говори. Ханоцри је одлазио заувек, и прокураторове страшне, опаке болове неће имати ко да излечи; против њих нема другог средства осим смрти. Али није та мисао овога часа запањила Пилата. Она иста неразумљива туга што га је већ обузимала на балкону прожимала је цело његово биће. Он је одмах покушао да је објасни, и објашњење је било чудновато: прокуратору се некако нејасно чинило да нешто није дорекао у разговору с осуђеником, а штошта можда није ни чуо како треба. |
| Pilate dismissed that thought, and it flew away as fast as it had flown in. The thought flew away, and the feeling of anguish remained unexplained, for it could not be explained by a second brief thought that flashed like lightning and immediately died out, "Immortality... immortality has come..." Whose immortality has come? The procurator did not understand this, but the thought of that mysterious immortality made him turn cold despite the broiling sun. | Пилат је одагнао ову мисао, и она је одлетела у једном трену, као што је и долетела. Одлетела је, а туга је остала необјашњена, јер није могла да је објасни једна друга помисао која је синула као муња и одмах се угасила: »Бесмртност, .. дошла је бесмртност.. .« Чија је то бесмртност дошла? То прокуратор није схватио, али га је мисао о тој загонетној бесмртности натерала да се охлади на припеци. |
| "Very well then," said Pilate, "So be it." | — Добро — рекао је Пилат — нека буде тако. |
| Then he looked around, surveyed the world that was visible to him and was amazed at the change that had occurred. The rose bush, laden with flowers, had vanished, as had the cypresses bordering the upper terrace, and the pomegranate tree, and the white statue in the foliage, even the foliage itself. In place of all this floated a crimson sediment in which seaweed began to sway and move somewhere, and Pilate moved along with it. Now he was engulfed by the most terrible rage of all, rage that choked and burned him—the rage of powerlessness. | Онда се осврнуо, бацио поглед па видљиви свет и зачудио се насталој промени. Нестао је жбун пун ружа, нестали су чемпреси који су окруживали горњу терасу, и нарово дрво, и бела статуа у зеленилу, па и само зеленило. Уместо свега тога запловила је некаква пурпурна шикара, у њој се зањихало водено биље и кренуло некуд, а са њим је кренуо и сам Пилат. Сада га је носио, гушећи и палећи га, најстрашнији гнев, гнев немоћи. |
| "I'm suffocating," said Pilate. "Suffocating!" | — Гушим се — изустио је Пилат — гушим се! |
| With a cold, damp hand he tore the clasp off the collar of his cloak, and it fell on the sand. | Хладном и влажном руком је отргнуо копчу с овратника плашта и она је иала на песак. |
| "It's stifling today, a thunderstorm is brewing," rejoined Kaifa, staring intently at the procurator's reddened face and foreseeing all the torments yet to come. "What a terrible month Nisan has been this year!" | — Данас је спарно, негде је почела непогода — рекао је Каифа, не скидајући поглед са поцрвенелог лица прокураторовог и предвиђајући све муке које му још предстоје. »О, како је ове године страшан месец нисан!« |
| "No," said Pilate, "it's not the sultry weather that's making me suffocate, it's you, Kaifa." And, narrowing his eyes, he smiled and added, "Beware, High Priest." | — Не — рекао је Пилат — не гушим се зато што је спарно, већ зато што сам са тобом, Каифо — и сузивши очи, Пилат се осмехнуо и додао: — Причувај се, првосвештениче. |
| The high priest's dark eyes flashed, and no less artfully than the procurator had earlier, he put a look of astonishment on his face. | Првосвештеникове тамне очи су блеснуле и — нимало горе него малочас прокуратор — он је лицем изразио изненађење. |
| "What am I hearing, Procurator?" replied Kaifa proudly and calmly. "Are you threatening me over a sentence you confirmed yourself? Can that be? We are accustomed to having the Roman procurator choose his words carefully before he speaks. What if someone overheard us, Hegemon?" | — Шта то чујем, прокураторе? — охоло и мирно је одговорио Каифа. — Претиш ми после изречсне пресуде, коју си лично потврдио? Зар је то могуће? Навикли смо да римски прокуратор бира речи пре него што нешто каже. Да нас неко не чује, хегемоне? |
| Pilate looked at the high priest with dead eyes and bared his teeth in a smile. | Пилат је безизразним очима погледао првосвештеника и, искесивши се, извештачено се осмехнуо. |
| "What are you saying, High Priest! Who could possibly overhear us here? Do I look like the young, vagrant holy fool who will be executed today? Am I a boy, Kaifa? I know what I'm saying and where I'm saying it. The garden is cordoned off and the palace is too, so there's not even a crack for a mouse to squeeze through! And not just a mouse, but that, what's-his-name... from Kerioth. By the way, do you know such a person, High Priest? Yes... if someone like that were to get in here, he would regret it bitterly. You don't doubt what I'm saying, do you, High Priest? Know, then, that from now on you shall have no peace, High Priest! Neither you nor your people," said Pilate, pointing far off to the right, where the temple blazed on the heights. "It is I who am telling you this—Pontius Pilate, Knight of the Golden Spear!" | Шта ти је, првосвештениче! Ко може сада овде да нас чује? Зар ти ја личим на младог скитницу јуродивог који ће данас бити погубљен? Зар сам ја деран, Каифо? Знам где и шта говорим. Окружен је врт, окружен дворац, тако да ни миш не може да се провуче. И не само миш, не може да се провуче чак ни онај, како се зваше ... из града Кириата? Узгред буди речено, познајеш ли га, првосвештениче? Да ... када би се увукао овамо, горко би зажалио, то ми, наравно, верујеш? Знај онда да нећеш од сада имати мира, првосвештениче! Ни ти, ни народ твој — и Пилат је показао у даљину удесно, тамо где је у висини пламтео храм — то ти кажем ја, Понтије Пилат, коњаник Златно Копље! |
| "I know, I know," fearlessly replied the black-bearded Kaifa, and his eyes flashed. He raised his hand up to the sky and went on, "The people of Judea know that you hate them with a fierce hatred and will cause them many torments, but you will never destroy them! God will defend them! He will hear us, the almighty Caesar will hear us, and he will protect us from the scourge of Pilate!" | — Знам, знам! — неустрашиво је одговорио црнобради Каифа, и очи су му засјале. Подигао је руку ка небу и наставио: Зна народ јудејски да га ти мрзиш љутом мржњом и да ћеш му задати многе муке, али га нећеш потпуно уништити! Заштитиће га бог! Чуће нас, чуће свемоћни цезар, заклониће нас од тлачитеља Пилата! |
| "Oh, no!" exclaimed Pilate, feeling more and more at ease with every word he spoke: he did not have to pretend anymore, he did not have to choose his words carefully. "You have made too many complaints against me to Caesar, and now my time has come, Kaifa! Now I shall relay word, not to the governor-general in Antioch, not to Rome, but straight to Capreae, to the Emperor himself, word about how you are shielding known rebels from death. And then it will not be water from Solomon's Pool that I shall give Yershalaim to drink, as I had wanted to do for your benefit! No, it will not be water! Remember how, because of you, I had to take the shields with the imperial insignia off the walls, to transfer troops, and remember how I had to come here myself to see what was going on! Remember my words: what you will see here, High Priest, will not be one cohort in Yershalaim, oh, no! The entire Lightning Legion will be at the city walls, so will the Arabian cavalry, and then you will hear bitter weeping and groaning! Then you will remember the Bar-rabban you saved and you will regret that you sent to death the philosopher who preached peace!" | — О, не! — узвикнуо је Пилат и са сваком речју му је бивало лакше: није морао више да се претвара, није морао да бира речи. — Сувише си се ти жалио цезару на мене, и наступио је сада мој час, Каифа! Полетеће сад моја вест и то не намеснику у Антиохију нити у Рим, већ право на Капреју, лично императору, вест о томе како ви у Јерушалаиму ноторне бунтовнике кријете од смрти. И напојићу тада Јерушалаим, али не водом из Соломоновог извора, као што сам то хтео користи ваше ради! Не, не водом! Сети се како сам због вас морао да скидам са зидова штитове с императоровим иницијалима, да премештам војску, морао сам, видиш, лично, да дођем, да видим шта се то код вас дешава! Памти моје речи, првосвештениче! Угледаћеш ти не једну кохорту овде у Јерушалаиму, не! Доћи ће под градске зидине цела легија Фулмината, стићи ће арапска коњица, зачућеш тада горак плач и јауке! Сетићеш се тада спасеног Варавана и зажалићеш што си послао у смрт филозофа с његовом мирном проповеди. |
| The high priest's face had become covered with blotches, his eyes burned. Like the procurator, he smiled, baring his teeth, and replied, | На првосвештениковом лицу избили су печати, очи су му цаклиле. Он се, као и прокуратор, осмехнуо кесећи се и одговорио: |
| "Procurator, do you yourself believe what you just said? No, you do not! It was not peace that that rabble-rouser brought to Yershalaim, and you, Knight, know that very well. You wanted to release him so that he would stir the people up, do violence to their religion, and subject them to Roman swords! But I, High Priest of Judea, shall not, so long as I live, allow the faith to be profaned, and I shall protect the people! Do you hear, Pilate?" And here Kaifa raised his hand threateningly, "Take heed, Procurator!" | — Верујеш ли ти, прокураторе, у оно што сада говориш? Не, не верујеш! Није мир, није нам мир у Јерушалаим донео заводљивац народа, и ти, коњаниче, то одлично схваташ. Хтео си да га пустиш зато да народ подбуни, наруга се вери и дотера народ под римске мачеве! Али ја, првосвештеник јудејски, док сам жив, нећу дозволити да се вера оскврни, и заштитићу народ! Чујеш ли, Пилате! — И ту је Каифа страшно дигао руку: — Ослушни мало, прокураторе! |
| Kaifa fell silent, and again the procurator heard what sounded like the sea rolling up to the walls of the garden of Herod the Great. This noise rose from below up to the procurator's feet and into his face. And behind him, beyond the wings of the palace was heard the anxious blaring of trumpets, the heavy crunch of hundreds of feet, and the clanking of iron. The procurator now realized that the Roman infantry was already moving out, in accordance with his orders, heading toward the pre-execution parade that was so terrifying to outlaws and insurgents. | Каифа је заћутао, и прокуратор је поново зачуо нешто као шум мора, које се ваљало ка зидинама врта Ирода Великог. Овај шум се подизао одоздо у ноге и у лице прокуратору. А иза његових леђа, тамо иза крила палате, чуле су се немирне трубе како трубе збор, чуо се тежак топот стотина ногу, звекет гвожђа — и прокуратор је схватио да је римека пешадија већ кренула, према његовом наређењу, на предсмртну страшну за бунтовнике и разбојнике параду. |
| "Can you hear, Procurator?" quietly repeated the high priest. "Are you really telling me that all this,"-here the high priest raised both his hands, and the dark hood fell from his head-"was caused by that miserable outlaw Bar-rabban?" | — Чујеш ли, прокураторе? — тихо је поновио првосвештеник — зар ћеш ми рећи да је све ово — ту је првосвештеник — зар ћеш ми рећи да је све ово — ту је првосвештеник подигао обе руке и са главе му је спала тамна капуљача — изазвао бедни разбојник Вараван? |
| The procurator wiped his cold, damp forehead with the back of his wrist and looked down at the ground. Then, squinting up at the sky, he saw that the scorching ball was almost directly overhead, and that Kaifa's shadow by the lion's tail had shrunk away to nothing. He said quietly and indifferently, | Прокуратор је надланицом обрисао мокро, ледено чело, погледао у земљу, па затим, зажмиривши, у небо, угледао како се усијана кугла налази скоро над самом његовом главом, и како се сенка Каифина сасвим скупила крај лављег репа, па је рекао тихо и равнодушно: |
| It's not long till noon. We got carried away by our conversation, but we must proceed." | — Приближава се подне. Запричали смо се, а треба још радити. |
| After making intricately worded excuses, Pilate asked the high priest to sit down on a bench in the shade of the magnolias and wait while he summoned the others- needed for the brief, final meeting and gave one last order regarding the execution. | Извинивши се бираним речима првосвештенику, он га је замолио да седне на клупу у хладу магнолије и причека док он позове остала лица, која су потребна за последње кратко саветовање, и изда још једно наређење, повезано са погубљењем. |
| Kaifa made a polite bow, his hand pressed to his heart, and remained in the garden while Pilate returned to the balcony. There he ordered the waiting secretary to summon to the garden the legate of the legion, the tribune of the cohort, two members of the Sinedrion, and the chief of the temple guard, all of whom were awaiting his summons on the lower terrace in the round gazebo with the fountain. Pilate added that he himself was about to go out to the garden, and then he disappeared inside the palace. | Каифа се учтиво поклонио, ставивши руку на срце, и остао је у врту, а Пилат се вратио на балкон. Тамо је секретару, који га је очекивао, наредио да се у врт позову легат легије, трибун кохорте, као и два члана Синедриона и старешина страже храма, који су очекивали позив на доњој тераси врта у округлој сеници са фонтаном. Пилат је додао да ће одмах и сам изаћи у врт, и отишао је у палату. |
| While the secretary gathered people for the meeting, Pilate was in a darkened room, shuttered against the sun, meeting with a man whose face was half-covered by a hood, even though the sun's rays could not possibly have bothered him in that room. This meeting was extremely brief. The procurator said a few quiet words to the man who then left, and Pilate returned to the garden through the colonnade. | Док је секретар окупљао људе, прокуратор се у соби замраченој тешким засторима састао са неким човеком, чије је лице било напола покривено капуљачом, иако у соби сунчеви зраци нису могли да му сметају. Овај састанак је био веома кратак. Прокуратор је тихо рекао човеку неколико речи, после чега се овај удаљио, а Пилат је кроз колонаду изашао у врт. |
| There, in the presence of everyone whom he had wished to see, the procurator solemnly and dryly acknowledged his confirmation of Yeshua Ha-Notsri's death sentence, and formally asked the members of the Sinedrion which of the criminals they wished to spare. After receiving the answer that it was Bar-rabban, the procurator said, "Very well," and ordered the secretary to enter it in the official record, squeezed the clasp which the secretary had picked up off the sand, and said solemnly, "It is time!" | Тамо, у присуству свих оних које је желео да види, прокуратор је свечано и суво посведочио да потврђује смртну пресуду Јешуи Ханоцрију и званично је упитао чланове Синедриона кога од злочинаца желе да ослободе. Добивши одговор да је то Вараван, прокуратор је рекао: — Врло добро — и наредио секретару да то унесе у записник, стиснуо је у руци копчу коју је секретар подигао са песка и свечано рекао: — Време је! |
| All present then started down the wide marble staircase between the walls of roses that exuded an overpowering scent. They descended lower and lower to the palace wall, to the gates that opened out onto a large, smoothly paved square, at the far end of which could be seen the columns and statues of the Yershalaim hippodrome. | Тада су сви присутни кренули широким мермерним степеништем између живица од ружа, које су испуштале опојан мирис, све ниже и ниже према зидинама палате, ка капији која је водила на велики глатко поплочан трг, на чијем су се крају видели стубови и статуе јерушалаимеког тркалишта. |
| As soon as the group emerged from the garden onto the square and mounted the vast stone platform that dominated it, Pilate surveyed the scene through narrowed eyelids and assessed the situation. Although the space he had just traversed, that is, from the palace walls to the platform, was empty, he could no longer see the square directly in front of him because it had been devoured by the crowd. The crowd would have engulfed the platform and the open space as well if it had not been held back by the triple row of Sebastian soldiers on Pilate's left and the soldiers of the Ituraean auxiliary cohort on his right. | Чнм се група, изишавши из врта на трг, попела на пространу камену естраду која је доминирала тргом, Пилат је осврћући се и жмиркајући, распознао околину. Простор. преко кога је управо прошао, то јест простор од дворског зида до естраде, био је празан, али зато Пилат пред собом више није видео трг — он је био прекривен масом. Она би преплавила и саму естраду и онај очишћени простор, да је ту није задржавао троструки ред себастијских војника лево и војника итурејске помоћне кохорте десно од Пилата. |
| And so, Pilate mounted the platform, clutching the superfluous clasp mechanically in his fist and squinting. But the procurator was not squinting because the sun burned his eyes. No! He was squinting because he did not want to see the condemned men who, as he knew very well, were now being led up onto the platform behind him. | Дакле, Пилат се попео на естраду, стежући махинално у песници непотребну копчу и жмирећи. Није он жмирео зато што му је сунце засењивало очи, не! Он из неких разлога није хтео да види групу осуђеника, које, што је он добро знао, сада за њим изводе на естраду. |
| As soon as the white cloak with the crimson lining appeared atop the stone cliff, high above the edge of the human sea, a wave of. sound— "Ah-h-h-h"—assailed the ears of the unseeing Pilate. It began softly, originating somewhere in the distance near the hippodrome, then attained a thunderous volume, which lasted for several seconds before beginning to subside, "They've seen me," thought the procurator. Rather than ebbing completely, the wave unexpectedly began to swell once again, rising even higher than before, and on top of this second wave, like seething foam on the crest of a breaker, whistles and women's screams were heard above the thunder. "They've been led onto the platform," thought Pilate, "and there are screams because several women were crushed when the crowd surged forward." | Чим се бели плашт с пурпурним наличјем појавио у висини на каменом гребену над ивицом људског мора, заслепљеном Пилату грунуо је у уши звучан талас: »Хааа!« Почео је једва чујно, заметнут негде у даљини крај хиподрома, затим је постао као грмљавина, па је, одржавши се тако неколико секунди, почео да опада. »Угледали су ме« — помислио је прокуратор. Талас није стигао до најниже тачке када је изненада поново почео да расте и, ваљајући се, подигао се изнад првог, а у другом таласу, као што на морском валу ускипи пена, ускипели су звиждуци и поједини женски јауци, који су се пробијали кроз грмљавину. »Сада су их извели на естраду« — помислио је Пилат — »а жене јаучу због тога што их је маса пригњечила кад је нагрнула напред.« |
| He waited for a few moments, knowing that no force could silence the crowd until it had released all its pent-up emotions and quieted down by itself. | Почекао је мало, знајући да се гомила никаквом силом не може натерати да ућути догод не избаци из себе све што се у њој накупило, док сама не умукне. |
| And when that moment came, the procurator threw up his right arm, and the noise of the crowd finally subsided. | И кад је тај тренутак наступио, прокуратор је подигао увис десну руку, и последњи шум је отпирио из масе. |
| Then Pilate took as much of the scorching air into his lungs as he could and began to shout. His broken voice carried over the thousands of heads, | Тада је Пилат, колико год је могао, удахнуо врелога ваздуха у плућа и повикао, а његов промукао глас је полетео изнад хиљада глава: |
| "In the name of the Emperor Caesar!..." | — У име цезара императора! |
| His ears were immediately assailed by a choppy, metallic din, repeated several times, that came from the soldiers in the cohorts as they threw their spears and insignia up into the air and shouted out in fearsome tones, | Тада му је у уши неколико пута грунуо гвоздени одсечан повик, у кохортама су, подигавши увис копља и барјачиће, узвикивали војници: |
| "Hail Caesar!" | — Живео цезар! |
| Pilate craned his neck and looked straight up at the sun. A green flame flared up under his eyelids, setting his brain on fire, and the hoarse Aramaic words flew out over the crowd, | Пилат је забацио главу и загњурио је право у сунце. Под капцима му је синула зелена ватра од које се упалио мозак, и над гомилом су полетеле промукле арамејске речи: |
| "Four criminals, arrested in Yershalaim for murder, incitement to rebellion, and abuse of the laws and the faith, have been sentenced to the shameful death of hanging on posts! And the execution shall take place shortly on Bald Mountain! The names of the criminals are Dismas, Gestas, Bar-rabban, and Ha-Notsri. Here they stand before you!" | — Четири злочинца, ухапшена у Јерушалаиму због убиства, подстицања на побуну и увреде закона и вере, осуђена су на срамну смрт — вешање на стубовима! А ово ће се погубљење обавити сада на Ћелавом брду! Имена злочинаца су — Дисмас, Хестас, Вараван и Ханоцри, Они су пред вама! |
| Pilate pointed to the right, without seeing the prisoners, but knowing that they were there where they were supposed to be. | Пилат је показао руком десно, не видећи никакве злочинце, али знајући да су они тамо, на месту на коме су морали бити. |
| The crowd replied with a prolonged roar that seemed to signify either surprise or relief. When it quieted down, Pilate continued, | Гомила је одговорила дугом грајом некаквог дивљења или олакшања. Када се граја стишала, Пилат је наставио: |
| "But only three of them shall be executed, for, in accordance with law and custom, in honor of the Passover holiday, one of the condemned, as chosen by the Lesser Sinedrion and confirmed by the power of Rome, shall have his contemptible life restored to him by the magnanimous Emperor Caesar!" | — Али, од њих ће бити погубљена само тројица, јер према закону и обичају, у част празника Пасхе, једноме осуђенику, према избору Малог Синедриона и по одлуци римске власти, великодушни цезар опрашта његов презрени живот! |
| While Pilate was shouting out these words, he was also listening to the deep silence that followed in the wake of the roar. Now not a sigh or a rustle reached his ears, and there was even a moment when it seemed as if everything around him had disappeared completely. The city he detested had died, and he was standing there alone, being scorched by the rays that were shooting down on his upturned face. Pilate held onto the silence for awhile and then began to shout out, | Пилат је извикивао речи и у исти мах ослушкивао како грају смењује гробна тишина. Ниједан уздах, ниједан шушањ, није допро до његових ушију, и чак је наступио тренутак када се Пилату учинило да је све око њега нестало. Мрски град је умро, и само он стоји, пржен окомитим зрацима сунца, упирући лице у небо. Пилат је још мало поћутао, а онда је почео да узвикује: |
| "The name of the one whose release you are about to witness is..." | — Име онога кога ће сада пред вама пустити на слободу јесте... |
| Pilate paused again, holding back the name, making sure that he had said everything he was supposed to, because he knew that once he had pronounced the lucky one's name, the dead city would spring to life and nothing he might say subsequently would be audible. | Направио је још једну паузу, не изговарајући име и проверавајући да ли је све рекао, јер је знао да ће мртав град васкрснути чим буде изговорено име срећника и да се тада више неће моћи да чује ниједна друга реч. |
| "Is that everything?" Pilate whispered wordlessly to himself. "Yes, everything. The name!" | — Је л' све? — нечујно је сам себи шапнуо Пилат. — Све. Име! |
| And, rolling the "r" out over the silent crowd, he cried out, | И, котрљајући слово »р« над градом који је ћутао, узвикнуо је: |
| "Bar-rabban!" | — Вараван! |
| It then seemed to him that the sun began ringing and burst overhead, engulfing his ears in flame. And raging inside this flame were roaring, shrieks, groans, laughter, and whistling. | Тада му се учинило да се сунце, звекнувши, распрсло над њим и да му је ватром зачепило уши. У тој ватри су беснели урлици, цика, јауци, осмех и звиждуци. |
| Pilate turned and walked back along the platform to the steps, looking at nothing but the multicolored tiles beneath his feet, so as not to stumble. He knew that a hail of bronze coins and dates was raining down on the platform behind him, and that people in the roaring crowd were climbing on each other's shoulders, crushing each other, trying to see the miracle with their own eyes—a man who was already in the hands of death, had been torn from its grip! To see the legionaries remove his bonds, unintentionally causing him searing pain in his arms which had been dislocated during his interrogation; to see him grimacing and groaning as he smiled an insane, senseless smile. | Пилат се окренуо и пошао естрадом натраг ка степеницама, не гледајући ништа осим разнобојних коцака оплате под ногама, да се не би саплео. Знао је да сада иза његових леђа на естраду падају као град бронзани новчићи и урме, да у гомили која урла људи газе једни друге, успињу се један другоме на рамена, да би видели својим очима чудо — како се човек, који се већ налазио у рукама смрти, ишчупао из њих! Како му легионари скидају конопце, и нехотице му задајући опак бол у рукама које су му ишчашили приликом саслушања, како се он, мрштећи се и кукајући, ипак смешка бесмисленим лудачким осмехом. |
| Pilate knew that the escort was now leading the three men with bound hands over to the side stairs in order to bring them out to the road heading west, out of the city, to Bald Mountain. It was only when he was down on the ground, with the platform at his back, that he opened his eyes, knowing that he was safe—the condemned men were out of sight. | Знао је да у исто време стража већ води ка бочним степеницама тројицу везаних руку, како би их извела на пут који води на запад, ван града, ка Ћелавом брду. Тек када се нашао иза естраде, у њеном залеђу, Пилат је отворио очи, знајући да је сада безбедан — осуђенике више није могао да види. |
| Blending with the wail of the crowd, which was beginning to die down, were the piercing cries of the various heralds, repeating—some in Aramaic, others in Greek—what the procurator had just proclaimed from the platform. In addition, he could hear the staccato clatter of horses' hooves approaching, and the short, cheerful blast of a trumpet. Echoing these sounds were the sharp whistles of the boys on the rooftops of the street that led from the marketplace to the hippodrome square, and by shouts of "Watch out!" | Жагору гомиле која је почела да се смирује придружили су се продорни повици телала који су понављали — једни на арамејском, други на грчком језику — све оно што је с естраде извикивао прокуратор. Осим тога, до његовог слуха је допро и ситан коњски топот који се приближавао, а исто тако и звук трубе која је нешто кратко и весело затрубила. Овим звуцима је одговорио продоран звиждук дечака са кровова кућа у улици која је водила са трга на хиподромеки трг, и узвици »Чувај се!« |
| A soldier, standing alone in a cleared part of the square with a badge in his hand, waved at them anxiously, and then the procurator, the legate of the legion, the secretary, and the escort came to a halt. | Војник који је стајао усамљен на очишћеном простору трга с барјачетом у руци, узнемирено је махнуо њиме, и тада су се прокуратор, легат легиона, секретар и наоружана пратња зауставили. |
| The cavalry ala, picking up speed, galloped out onto the square in order to cut across it diagonally. Bypassing a throng of people, it headed down the lane along the vine-covered stone wall, the shortest route to Bald Mountain. | Коњичка ала, прешавши у кас, излетела је на трг, да би га пресекла по страни, обишавши гомилу народа, и сокаком поред каменог зида, по коме се вила лоза, најкраћим путем дојахала до Ћелавог брда. |
| Flying by at a gallop, the commander of the ala, a Syrian, small as a boy and dark as a mulatto, shouted out something in a thin voice as he passed Pilate and drew his sword from its sheath. His vicious, sweaty, raven-black horse shied and reared up on its hind legs. After sheathing his sword, the commander struck his horse across the neck with a whip, steadied it, and rode off down the lane at a gallop. Behind him in a cloud of dust rode the horsemen, in rows of three, the tips of their light bamboo lances bobbing up and down. The faces that streamed past the procurator with gaily bared, flashing teeth looked especially swarthy beneath the white turbans. | Јурећи касом, мали као дечак, тамнопут као мулат, командир але — Сиријац, када се поравнао са Пилатом, нешто је пискаво довикнуо и извукао мач из корица. Бесан ознојени вранац се тргнуо и пропео. Убацивши мач у корице, командир је ошинуо коња по врату, смирио га и појурио у сокак прелазећи у галоп. За њим су — по три у реду — појурили коњаници у облаку прашине, промакли су врхови бамбусових копаља, крај прокуратора су пролетела, чинило се, особито црнпураста лица под белим турбанима и весело кесила блиставе зубе. |
| Raising a cloud of dust, the ala tore down the lane; the last one to ride past Pilate was a soldier with a trumpet, on his back that glowed in the sun. | Подижући прашину до неба, ала је улетела у сокак, и поред Пилата је пројурио последњи војник са трубом на леђима, која је пламтела на сунцу. |
| Shielding his face from the dust with his hand and frowning with dissatisfaction, Pilate moved on, heading for the gates of the palace garden, and following behind him were the legate of the legion, the secretary, and the escort. | Заклањајући се од прашине руком и незадовољно се мрштећи, Пилат је кренуо даље, упутивши се ка капији палатиног врта, а за њим су кренули легат, секретар и оружана пратња. |
| It was about ten o'clock in the morning. | Било је око десет сати пре подне. |